Sidebar

Bogoslovija Svetog Jovana Zlatoustog u Kragujevcu Bogoslovija Svetog Jovana Zlatoustog u Kragujevcu
  • Богословија
  • Свети Јован Златоусти
  • Теологија
  • Уметност и књижевнот
  • Хуманистичке науке
  • Линкови
  • Kontakt

ЗАВЕШТАЊЕ ОЦА ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ

Autor: ИЗ КЊИГЕ "ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ – РУСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВ"

Нисам стекао редовно теолошко образовање (можда не властитом кривицом). У теологији сам самоук, нека врста дилетанта, самоникао човек, да употребим америчку фразу. Школовао сам се за професора историје и философије. Своју академску каријеру сам започео у Русији, пре много година, као доцент философије, и једини курс који сам држао у том својству на Универзитету у Одеси био је курс о философији природних наука. Богословљу које познајем се нисам учио у школи већ у Цркви, као верник. Прво сам га учио из литургијских књига, а много касније из дела Светих отаца.

Прочитај текст

Велики прокимени

Autor: Сава, епископ шумадијски

На сваком посведневном, малом и великом вечерњу, изузев радних дана Великог поста (од понедељка до петка) и уочи субота када се пева  Алилуја (Сиропусна субота, субота уочи Свете Педесетнице и уочи других задушница), прокимен се поје иза песме "светиличног благодарења" Свјете тихиј. У односу на стихире, тропаре и кондаке, прокимен је кратка црквена песма преузета из Светог писма, која одговара дану или слављењу празника. Прокимени су најчешће узети из Псалтира.

Прочитај текст

Молитвена песма у систему сакралних жанрова

Autor: Драган Ашковић, Ксенија Кончаревић

У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини ХХ века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације).

Прочитај текст

Odgojno-teorijska dvojba ranog hrišćanstva

Autor: Marko Pranjić

Već za vrijeme Aleksandra Velikog (356.-323. pr. Kr.) na Zapadu se s jedne strane počelo s polaganim uvođenjem orijentalnih religioznih običaja i poimanja; s druge strane, uz njega se veže i širenje helenizma kao novog izraza grčke kulture koji se razlio po svem Imperiju. Njegov se utjecaj silno osjetio i u Rimskom Carstvu pa samim time i u kršćanstvu. Za razliku od istočnjačkih misterija i otkupiteljskih religija koje su se stoljećima prepirale oko duhovne prevlasti dok ih kršćanstvo na koncu nije potpuno istisnulo, pojavom kršćanstva nije u zapadnom svijetu najednom prestao egzistirati helenističko-rimski utjecaj, osobito ne na području odgoja i obrazovanja. Naprotiv, sve tamo do 5. stoljeća poslije Krista, bolje rečeno do propasti Zapadnorimskoga Carstva, dokad traje i kasna antika, taj utjecaj je itekako prisutan, a zanimanje za antiku pojavljivat će se u različitim povijesnim razdobljima, okarakteriziranima kao povrat klasicizmu ili antici.

Прочитај текст

Епископ Сава Вуковић и српско црквено појање

Autor: Ненад Ристовић

Једна од личности које су својим животом и радом обележиле историју Српске православне цркве у другој половини XX столећа био је др Сава Вуковић (Сента, 1930 – Београд, 2001), епископ шумадијски (раније викарни епископ моравички па епископ источноамерички и канадски), дописни члан САНУ и стални члан Матице српске. Епископ Сава је био оличење најбољег и најлепшег у нашој Цркви у готово свим областима њеног постојања и деловања – богослужењу, проповеди, пасторалу, организацији, дипломатији, науци, културној и каритативној мисији.

Прочитај текст

Касијина стихира светим апостолима Петру и Павлу

У Новом завету не помиње се смрт апостола Петра и Павла. Традиција о њиховој проповеди и смрти у Риму настала је, међутим, веома рано, а записана је код Тертулијана (Tertullien, Traité de la prescription contre les hérétiques /eds. R. F. Refoulé & P. de Labriolle/, SC 46, XXXVI, 3, Paris 1957, 137-138) и у Црквеној историји Јевсевија Кесаријског.

Прочитај текст

Православно поимање зла

Autor: Антоније Алевизопулос

Човек и свет нису последице нужности, него су плод слободе и љубави Божије. Кроз стварање, Бог је желео да Својим створењима преда љубав: не принудно, него на начин који приличи човеку сазданом по образу Божијем.

Да је љубав Божија наишла на потврдан одговор од стране човека, могла је да уздигне створење и да га учини заједничаром Божијим „по пресушаству“; да га доведе до стања да буде по подобију Божијем, односно до превазилажења тварне стварности и до вечног заједничарења са Нествореним Богом. Човек је призван да ову љубав пренесе на осталу творевину јер је постављен да је чува и да је одржава. У тим природним оквирима човековог живота, зло није постојало. „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (Постање 1, 11).

Прочитај текст

Оригеново место у Цркви

Autor: Стилијан Пападопулос

У савременим истраживањима провлачи се следеће питање: које је Оригеново место у Цркви, у свести Цркве? Мање-више, индиректно или директно, благо или наглашено, ово питање постављају готово сви богослови, јер којом год облашћу да се баве, налазе пред собом неуморног Оригена кога је, ипак, Црква осудила на свом Петом васељенском сабору 553. године на основу едикта из 543. године који је издао Јустинијан на подстицај богословских и црквених чинилаца.

Прочитај текст

Евхаристија у јеванђељима

Autor: Небојша Ракић

Отац Георгије Флоровски на питање шта је Библија и да ли је Библија књига попут било које друге књиге која је доступна и схватљива било ком случајном читаоцу, одговара да је Библија свештена књига која је намењена првенствено онима који верују. Ако постоји у Светом Писму као целини било какава коначна вест, та вест не може бити упућена појединцу или појединцима, него заједници, односно појединцима искључиво у оној мери у којој они јесу чланови те заједнице.

Прочитај текст

Филозофија у манастирима

Autor: Слободан Жуњић

Столеће и по, које почиње средином VII века и траје све до првих деценија IX века, представља, ако не „најтамније доба“, како се оно у новијој историографији често описује, онда свакако „најсиромашнији“ период целокупне византијске културне историје. Јавна настава филозофије, реторике, права и других дисциплина, која је у IV и V веку доживела велики процват на читавом Истоку, и која се у Константинопољу, као новом образовном центру Царства, одржала и након затварања атинских филозофских школа, протежући се надаље све до самог почетка VII века, тада или потпуно престаје или ми о њеном продужењу после Стефана Александријског, који је од 612. године држао предавања из Платонове и Аристотелове филозофије на Теодосијевом цариградском универзитету, више немамо никаквог спомена, - што мерено историјским учинцима излази на исто – преписивање старих филозофских текстова скоро сасвим замире, због чега су у данашњим европским библиотекама најстарији сачувани грчки рукописи Платона и Аристотела тек они из потоњег времена (IX и X век), а оригинално стваралаштво се потпуно повлачи у оквире религиозне литературе, теолошког и још више хагиографског и литургијског типа.

Прочитај текст
  • Старт
  • Претходна
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • Следећа
  • Крај

Његова светост патријарх српски Господин Иринеј
Његова светост патријарх српски Господин Иринеј

Аутори

  • Aleksandar Kadijević
  • Danijel P. Pejn
  • Marko Pranjić
  • Svetozar Radojčić
  • Tomislav Zdenko Tenšek
  • Tomo Vukšić
  • Vladimir Cvetković
  • Амфилохије Радовић

Прикажи све ауторе...


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

  • Српски језик и књижевност, I разред: предавања 2012/2013
  • Српски језик и књижевност, II разред: предавања 2012/2013
  • Српски језик и књижевност, III разред: предавања 2012/2013
  • Српски језик и књижевност, IV разред: предавања 2012/2013
  • Авангарда у књижевности

Препоручујемо

  • Душан Н. Јакшић, Живот и учење Светог Јована Златоуста
  • Ђорђе Трифуновић, Ктиторски натпис краља Милутина у Саборној цркви манастира Хиландара – естетичко разматрање
  • Благоје Пантелић, Григорије Синаит и византијски исихазам
  • Ђорђе Трифуновић, Ареопогитова символика човечијег тела у преводу инока Исаије
  • Весна Пено, О мултикултуралном и интеркултуралном приступу у тумачењу појачке традиције православних народа на Балкану – случај „грчке“ и „западноевропске“ школе у византолошкој музикологији 

Прикажи још препорука...