Глас 1.
Светила велика Цркве
Петра и Павла похвалимо;
јер су засијали јаче од Сунца
на небеском своду вере,
и народе зрацима проповеди
из незнања изведоше.
Први на крст будући прикован
узишао је на небо
где су му кључеви царства
од Христа уручени.
Други мачем будући посечен
Спаситељу је отишао
достојно бива називан блаженим;
и обојица Израиља оптужују,
јер је на самог Господа,
руке неправедно подигао.
Зато молитвама њиховим,
Христе Боже наш, оне који су против нас порази,
и православну веру учврсти, као Човекољубив.
Превео Коста Симић
Сведочанства о смрти апостола Петра и Павла
У Новом завету не помиње се смрт апостола Петра и Павла. Традиција о њиховој проповеди и смрти у Риму настала је, међутим, веома рано, а записана је код Тертулијана (Tertullien, Traité de la prescription contre les hérétiques /eds. R. F. Refoulé & P. de Labriolle/, SC 46, XXXVI, 3, Paris 1957, 137-138) и у Црквеној историји Јевсевија Кесаријског. Јевсевије, када описује Неронове прогоне хришћана, наводи, позивајући се на старије изворе, да су жртве његових прогона били и апостоли Петар и Павле:
„Кажу да је Павле у његово (то јест Нероново) време био посечен мачем у самом Риму, а да је Петар распет. Ову приповест потврђују имена Петра и Павла, која су сачувана на гробљима овога града. Исто то потврђује и црквени муж по имену Гај, који је живео у време римског епископа Зеферина (199-217). Писмено се противећи Проклу, вођи катафригијске секте, овако је говорио о местима где су били положени свети остаци поменутих апостола: могу да ти покажем победничке трофеје апостола. Када пођеш у Ватикан или остијским путем наћи ћеш трофеје оних, који су основали ову Цркву“ (Eusébe de Césarée, Histoire Ecclésiastique, II XXV, /ed. G. Baedy/, SC 31, Paris 1952, 92).
Јевсевије у наставку наводи сведочанство Дионисија, епископа коринтског (+ између 170. и 180), о томе да су оба апостола заједно пострадали:
„Да су, пак, оба апостола мученички скончали у исто време потврђује Дионисије, епископ коринтски, у свом писму Римљанима: ви сте у вашој поуци сјединили младенце, које су засадили Петар и Павле у Риму и у Коринту. Обојица су садили код нас у Коринту исто нас поучавајући; исто су заједно поучавали и у Италији и мученички скончали у исто време“ (Eusébe de Césarée, Histoire Ecclésiastique).
О смрти Петра и Павла у Риму Тертулијан говори на следећи начин: „како је срећна та Црква у којој су апостоли целокупно учење излили са крвљу. Тамо је Петар пострадао слично Господу; тамо се Павле овенчао смрћу Јовановом“ (Tertullien, Traité de la prescription... )
Према: Коста Симић, Песникиња Касија, Нови Сад 2011